Рећи да је неко материјалиста, за мене бар, значи да та особа своје највећа задовољства тражи у скупим стварим, новцу. Која такође мишљења о другим људима гради према величини њиховог џепа, начину облачења... Е сад, ја се слажем да је лепо имати у животу неке ствари, попут новца, скупе гардеробе, али то те не чини човеком. Када се човек моли Богу обично се и паре спомињу, јер нажалост јако је битан сегмент живота. Али када човек мало боље сагледа, када уђе у свој најдубљи део душе, ума, схвати да га срећним не чини гомила новца, скупих ствари, лаких девојака. Већ људи, богатсво је за мене да имам око себе праве људе, своју породицу, да су они добро, да су срећни. Вероватно је и тим материјалистима породица важна, али никада о томе нису ни размишљали, јер од брда не виде планину. Када се већ створи таква атмосфера да је монета окидач добрих односа, бракова, веза, све је више људи који цене материјално и они онда кроје моду или шта је ин шта аут. Кога прогласе дебилом или чудним тај остаје такав до смрти, можда је моје мишљење такво јер сам ја врло млад, можда се једном те све будале отрезне и као схвате неке ствари, али чисто сумњам. А доћиће тај тренутак када ће и они свој живот да преиспитају, тај тренутак је онај када је све око тебе црно када нестају људи које волиш, када зло закуца на твоја врата. Онда више није битно ништа, паре, лепота, слава, ништа! Онда траже било кога са киме могу поразговарати, неког ко није богат, леп, неко ко ће им пружити утеху. А онда када ''опасност'' прође, и то превазиђе вратиће се својим истомишљеницима. Причам о људима из овог маленог градића Шапца, који је постао сељанија велика! И када причам о тим људима и глави имам пар особа на неком брегу како поносно стоје јер су неко и нешто, а уствари имају то захваљујући мами и тати, а нису нико и ништа, и много сличних њима око њих стоје и гледају их као узор. Људи који кроје шта је ок шта не. ''Безимене патике''? Излазим и ја и нај ДИВ зато ште нема где да се изађе, није оправдање, али како би слатко бацио тону динамита у њега у суботу увече око 12 сати, због будућих генерација. Нисам материјалиста, можда сам био у једном тренутку, али онда сам схватио, шта ме заиста чини срећним. То је моја породица, моја кева, мој ћале, мој брат! Наравно и другари. Гази се преко свега јер у Бога нешто и не верују, монета је нешто најсветије. Оправдање им је да су времена тешка... Нису, тешки су у људи...
Нема коментара:
Постави коментар